Pop,rock,metal,hip hop,turbo folk,techno,jazz,blues,electronic,clasic,house,punk,rege..
Muzika je umetnost stvaranja uređenih odnosa između tonova. Muzika ima tri osnovna elementa:melodiju ritam i harmoniju.
Kada bi svako shvatio ovo na način na koji ja shvatam,sve bi bilo mnogo jasnije svima. Hmm pa dobro ne možda svima,ali bi nekima otvorila oči sigurno. Ovu temu sam izdvojila jer mi se nekako u ovom trenutku činila najprikladnija. Svi slušamo muziku i imamo neke svoje omiljene žanrove,bendove,izvođače... Svi muziku dožvljavamo na svoj način,jedinstven način. Muzika nam u životu pruža mnogo stvari,mnogo užitka i zato neki kažu "No music,no life". Ja sam jedna od tih. Muzika mi previše znači u ovom životu. Ne bih mogla da zamislim jedan dan bez jedne note,melodije..tog osećaja mira,i spokoja,te sreće i neizmerne ljubavi. Nisam nešto nadarena za pevanje ili sviranje nekog instrumenta,ali bih dala sve od sebe kad bih pokušala. Do sada sam se najviše pronalazila u rock muzici,i punk. Omiljeni bend mi je Green Day,a pevačica Alanis Morissette. Otvorena sam za se vrste muzike,i otprilike slušam sve što mi dobro zvuči u tom momentu. E al tu nastaje problem i poenta moje priče. Kad ja već mogu da budem otvorena za sve i svašta,da slušam nešto bez predrasuda,zašto onda se nadje neko ko će mene da spušta zbog mog izbora muzike?
Nikad nikom nisam rekla : "Kako možeš to da slušaš? Užasno je. Ugasi,smeta mi". Nikada. A ljudi uvek mogu da mene pitaju "Kako možeš to da slušaš?". Kako imaju obraza ti GRANDOVCI da mi nešto kažu? Odakle im m*da?! Pomalo se osećam krivom što ih sada prozivam ovde,ali drugog načina nema. Kako mogu samo da pomisle na tako nešto,kada su njima uzori najveće ljige i dno dna ovog društva? Možda nisam fer. Možda sam ja ta koja greši. Nikad nikom nisam prigovarala što se tiče nekog izbora,nisam takva osoba. Stoga,mislim da i ti nemaš pravo da kritikuješ moj izbor i još više,da mi se praviš pametan i da mi soliš mozak. Dosta sam takvih scena trpela. Daj molim te.
Ponekad i pogledam tu jadnu decu,što pored mene prolaze ulicom i gledaju me ko da sam sa marsa pala,jer nosim starke i karirano,što imam pirsing. Niko njih ne gleda što su od glave do pete u Nike-u i što trešti Seka u pozadini. Niko im nece reci šta ustvari znači tekst pesme "Postacu plava i bicu kučka prava" a opet to čujem kako pevuše,kao da je neka dečija pesmica.
Nadam se da će neko naći ko će im pokazati pravo značenje pesama. Pravi zvuk muzike. Melodiju koju kad čuješ sav zatreperiš. Ritam koji ti vodi misli. I harmoniju koju dostižeš tek kada znaš pravo značenje muzike.
P.S. Hvala wikipedii na definicijama. I nadam se da nisam nikog uvredila.
